Projekat koji je pred nama čini video knjiga u kojoj sam tipografski ilustrovala poeziju našeg pesnika Vladislava Petkovića Disa. Ovom knjigom i načinom ilustrovanja pokušala sam da opišem moj doživljaj njegovog života.
U knjizi se nalazi šest Disovih pesama, od kojih svaka ilustruje nekoliko nosećih emocija. Ipak, kroz sve pesme tuga se pojavljuje kao primarna emocija. Pesme su grafički komponovane tako da poštuju njihov realan tok, ali kompozicijski odstupaju od tradicionalnog prikazivanja poezije u knjigama. Svaka pesma započinje svoj život samim „otvaranjem“ knjige. Redosled čitanja pesama veoma je bitan, on prati redosled pesama koje su u zbirkama Utopljene duše i Mi čekamo cara. Cilj ovog master rada je drugačiji prikaz Disovog dela, njegove mašte i različitosti, kao nečeg istinski lepog i dragocenog.
Kinetička tipografija
Kinetičku tipografiju, uz sve njene mogućnosti, teško je opisati u samo nekoliko rečenica. Svaka definicija samo zagrebe površinu širokog dijapazona mogućnosti koje ona nudi, a i zato što se tehnološke mogućnosti konstantno razvijaju i menjaju, pa tako i definicija kinetičke tipografije.
Sama tipografija je grafičko komponovanje teksta. To postižemo varirajući oblike i veličine slova, razmake, prorede, ali i gradeći odnos crnih i belih površina. Tipografija se koristi u različitim oblastima dizajna, ali najviše u grafičkom dizajnu i služi kao sredstvo prenošenja poruke, odnosno komunikacije. Kinetička tipografija, za razliku od klasične tipografske ili statične forme na papiru, je u formi pokretnih slika, tj. videa. Video je naziv za niz postupaka kojima se snima. To je prenos i prikaz pokretnih slika koje se gledaju na televizijskom ekranu ili monitoru računara. Pravila kod izrade kinetičke tipografije nema, već ih postavlja sam autor. U zavisnosti od programa u kojem se kinetička tipografija radi ona može sadržati različite efekte, boje i fontove, a može imati i različite podloge. Efekti u animaciji mogu biti jednostavni ali i veoma kompleksni po svojoj izradi. Mogu da se kreću veoma sporo ili brzo, da menjaju svoj oblik, iskaču ili nestaju. Mogu da dolaze i odlaze na različite strane. U odabranom programu dizajner postepeno gradi svoju vizuelnu priču i oblikuje tekst u različite forme želeći posmatrača da „uvuče“ u samu animaciju. On vizuelno naglašava sadržaj prenoseći ideju i emociju.
Kinetička tipografija relativno je mlada umetnička forma. Danas se najviše koristi u reklamama i promotivnim materijalima. Začetke ovog pravca vezujemo za Sol Besa (Saul Bass), američkog umetnika. Prvo njegovo zapaženo delo je špica za film Alfreda Hitčkoka (Alfred J. Hitchcock) Sever Severo–zapad (North by Northwest), a kasnije i za film Psiho (Psicho). Sol Bes je naime želeo da do tada klasično ređanje učesnika u filmu učini zanimljivijim dajući mu drugačiju grafičku formu, napravivši grafičku igru. Kinetička tipografija je danas svuda oko nas. Od televizijskih oglasa do veb stranica i veoma je popularna. Do ove popularnosti može doći iz više razloga, ali jedan očigledan faktor je taj što privlači vašu pažnju. Iako se većinom koristi u videu, kinetička tipografija postaje sve popularnija i kao pozadinski efekat na veb stranicama i veb videima.
Rađanje ideje
Oduvek su me privlačili radovi umetnika u kojima dominiraju čvrste geometrijske forme, poput onih iz vremena futurista i dadaista. Moji prethodni radovi, naročito iz oblasti tipografije, bili su inspirisani umetnicima ovih pravaca. Na isti način sam počela da razmišljam o realizaciji svog završnog rada na Master akademskim studijama. Iako u početku još uvek nisam znala šta će konkretno biti tema mog master rada, jedino što mi je bilo jasno jeste to da ću raditi nešto što ima veze sa tipografijom. Odlučila sam da futurizam i dadaizam, kao i tipografija, budu odskočna daska za moj rad. Futuristi su mi uvek bili posebno zanimljivi pošto svoje interese nisu ograničavali samo na književnost i slikartvo, već su istraživali i druge vidove umetnosti pozorište, muziku, arhitekturu, fotografiju, film, itd. Kod dadaista mi se svidelo to što ruše tradicionalne umetničke forme, istražuju nove načine izražavanja, koriste se satirom i ironijom kao umetničkim izrazom, šokirajući publiku. Razmišljajući o tome kako da uklopim svoja interesovanja i prethodna znanja u tu željenu knjigu setila sam se našeg, po mom mišljenju, najznačajnijeg pesnika Vladislava Petkovića Disa. Dok sam čitala njegove pesme i njegovu biografiju shvatila sam da društvo u kojem se on kretao, kao i vreme i sistem u kojem je živeo, imaju neverovatnu sličnost sa ovim u kojem i mi danas živimo. Takođe, nisam mogla a d ne primetim da se neka njegova „unutrašnja borba“ poklapa sa „borbama“ u kojoj su dadaisti kasnije bili veoma aktivni.
„Dadaista se bori protiv agonije vremena i protiv opijenosti smrću…“ Hugo Bal
Uočivši tu sličnost, odlučila sam da one koji su na različite načine uticali na moje razmišljanje i rad spojim u jednu celinu. Došla sam na ideju da svoju knjigu napravim kao animiranu tj. eksperimentalnu tipografiju, koja će načinom oblikovanja, a koje podseća na ono futurista i dadaista, biti na neki način ilustracija Disovog života.
Vizuelne inspiracije
Tokom istraživanja materijala za svoju knjigu počela sam da prepoznajem umetnike čiji su se radovi i razmišljanja poklapali sa mojim u mnogim crtama. Jedan od njih je Fortunato Depero (Fortunato Depero), italijanski futurista, skulptor, slikar i grafički dizajner. Na mene je najveći uticaj ostavila njegova knjiga umetnika. Po časopisu Wired jedna je od najpoznatijih svetskih umetničkih knjiga.1
Takođe, inspiraciju sam pronalazila i u radovima Filipa Tomasa (Filippo Tommaso Marinetti), Ilie Zdaneviča (Ilia Zdanevich), Raula Hausmana (Raoul Ha usmann), kao i već spomenutog, Sol Besa, kao i u radovima drugih stvaralaca.
Koncept i realizacija
Kada sam počinjala nisam znala koliko će rad na ovom projektu biti komplikovan niti koliko će dugo trajati. Moja znanja o samom kreiranju animacija su bila veoma mala. Tek je trebalo da se upoznam sa programima, a za kinetičku tipografiju sam tada prvi put čula. Iako sam se veoma uplašila celog procesa realizacije pomislila sam kako ću u tom izazovu mnogo novog naučiti, pa sam odlučila da se upustim u ceo projekat. Na samom početku, u odluci i u kom ću programu raditi i kako, pomogla mi je Iva Ćirić, saradnik na predmetu Animacija. Nakon što sam Ivi iznela celu zamisao shvatile smo da je After Effects program u kojem bih najbolje mogla da realizujem rad. Upoznavanje sa samim programom bilo je teško, odjednom gledate u neverovatan broj opcija o kojima ne znate ništa, ali Iva mi je tu mnogo pomogla. Kada sam naučila „osnove“ programa sa radom sam nastavila sama. U knjizi koju sam zamislila dominiralo bi vizuelno, tekst bi vodila animacija, koja bi ljude zaintrigirala. Ta knjiga se ne čita sa lakoćom sa kojom se čitaju knjige poezije. Ali upravo to je ono što će gledaoca privući da u novoj predstavi Disove poezije učestvuje.
Pre bilo kakvog rada u programima, čekao me je odabir pesama. Odlučila sam se za moje omiljene, a to su: Tamnica, Utopljene duše, Nirvana, Prosto ime, Cvetovi slave, Sa krinom u ruci, baš po tom redu.
Na samom početku realizacije rada postavila sam sebi određena ograničenja kojih sam se do kraja pridržavala. Ograničenja su se odnosila na odsustvo boje, na strogo postavljene kompozicije, na ponavljanju ritma spram reči i elemenata. Ova ograničenja su mi omogućila skoncentrisan i planiran rad, stilsku ujednačenost i vizuelnu doslednost u radu.
Jedan od razloga zašto nisam koristila boju je moj doživljaj Disovih pesama. On u svojim pesmama prikazuje svoj odnos prema životu, prema svemu onome što ga je snašlo. Piše o svojoj tami, svom unutrašnjem glasu. Primarna emocija je tuga, a tu su i bes, smrt i atmosfera opšteg crnila. I u mom radu se u svih šest pesmama od Tamnice do pesme Sa krinom u ruci vidi baš to, tuga, bes, očaj i smrt. Svaka pesma nosi jednu dominantu emociju, kroz koju priča priču. Opet, sve one čine jednu celinu – Disov život. Reči se menjaju, okreću, padaju i nestaju i tako stvaraju jednu veliku reku života.
Gotovo sve kompozicije su rezultat mojih osećanja kao replike na doživljene i pročitane pesme. Naravno, sve kompozicije i animacije su planirane, skicirane, postavljene i komponovane na zadatoj površini u zadatom vremenskom intervalu. Iako deluju kompozicijski „razbacane“ i dalje imaju čvrstinu i stabilnost, ne umaraju oko posmatrača, a drže pažnju i održavaju atmosferu, što je jedan od osnovnih zahteva kinetičke tipografije. Ovim pesmama, opet, svako može da pristupiti iz svog, različitog, ugla i svojih sopstvenih emocija.
Pažljivim posmatranjem projekta i njegovom analizom, uočavaju se neobična rešenja spram kompozicija. Zapravo, ni jedan motiv se ne ponavlja. U nekim pesmama animacija naše oko vodi odozgo na dole, u neki ponor, tamu… A onda nas druge vode na neku drugu stranu, u neku drugačiju tamu, nastaju i nestaju. Iako sve pesme čine jednu celinu, u pogledu emocije, kao i kompozicije meni su jako različite. Linije u pesmi Sa krinom u ruci služe da „lome“ površinu i pojačavaju dinamiku pesme na samom kraju animacije.
Nakon što sam završila tipografske animacije i njihovo grafičko kompo novanje pojavila se potreba za zvukom. Sve je delovalo nemo, tražeći da progovori. Ipak, kolebala sam se oko ideje uvođenja zvuka, odnosno da li je to nešto što će vizuelnom smetati ili mu doprineti. Da li je ta nemost, bez zvuka, zapravo pravi doprinos radu. Prvo što sam probala bilo je da, u ritmu animacije pročitam tekst svake pesme. Kada sam snimila svoj glas i povezala sa svakom pesmom shvatila sam banalnost takvog pokušaja. Druga ideja bila je ta da se pronađu zvuci koji će vizuelno odgovarati tekstu. Zamisao je bila dobra ali je tehnički deo stvarao problem.
Radeći na animiranju u programu After Effects moje znanje o animiranju objekata je bivalo sve bolje i ja sam se osećala sve sigurnijom. Međutim, o zvuku i njegovom povezivanju na te reči nisam znala ništa. U pogledu vremena to je predstavljalo veliki problem. Osećala sam se kao da sam na početku. Bila sam spremna da zbog straha od neuspeha odustanem od zvuka. Usledila je faza razmišljanja i na neki način mirovanja. Dugo se kuvalo u meni pitanje, od čega krenuti, kako to sve objediniti da dobije smisao. Da li će taj smisao, koji ja vidim i osećam, i drugima biti jasan? Kako pronađeni zvuk ili ton prilagoditi tekstu, a da to deluje prirodno. Nisam odustala, vratila sam se na gledanje tutorijala i tu shvatila da ako ne budem u svoju animaciju ubacila zvuk ona će ostati „prazna“. Zvučne efekte za svoju animaciju pronalazila sam na različitim sajtovima2 koji nude besplatno preuzimanje zvučnih efekata. Zvuk sam radila u Premiere Pro programu, koji mi je olakšao posao.
Na špici za rad, kao i na početku svake pesame, kada se pojavljuje naslov, odlučila sam se za zvuke koji na neki način predstavljaju pesme. U samim pesmama pojavljuju se različiti tonovi od duvanja vetra, preko zvuka talasa do krckanja leda. Vodila sam računa da svaki ton u pesmi bude u vezi sa samim tekstom. Želela sam da taj ton upotpuni težinu pesme i dočara atmosferu u kojoj je pesnik stvarao ili koju je u toj pesmi zamišljao.
Nešto više o pesmama
Šest pesama koje sam izabrala za svoj rad predstavljaju dve Disove zbirke, Utopljene duše i Mi čekamo cara. Tamnicu, kao jednu od najznačajnijih pesama postavila sam na prvo mesto, onda slede Utopljene duše, Nirvana, Prosto ime, Cvetovi slave, Sa krinom u ruci.
U zbirci Utopljene duše kao prolog, na samom početku, nalazi se pesma Tamnica. Drugi ciklus ove zbirke je ciklus Umrli dani, koji započinje pesmom Utopljene duše koju sam ja stavila na drugo mesto; dolazi ciklus Tišine, koji započinje neočekivano, a ciklus se stišavao prema Nirvani, koja je kod me ne na trećem mestu. Ostale tri pesme Prosto ime, Cvetovi slave, Sa krinom u ruci, su pesme iz ciklusa Krvavi dani zbirke Mi čekamo cara. Naravno ovaj redosled pesama nisam nasumično izabrala, vodila sam računa o svakom detalju. Pesme od Tamnice do pesme Sa krinom u ruci predstavljaju niz pesama koji započinje burom, tamom, bolom, a završava se stišavanjem, slobodom, verom, ponosom. To je jedan od razloga zašto sam ove pesme nanizala ovim redom.
Prva pesma Tamnica predstavlja na neki način uvod u animaciju, u sve ono što dolazi, isto onako kao i u samoj zbirci. Njena kompozicija je jednostavna, stihovi lagano dolaze jedan po jedan ređajući se jedan ispod drugog. Sam odlazak pesme, različit odlazak svakog stiha, nagoveštava „buru“ u sledećim pesmama.
U Utopljenim dušama kompozicija je dinamičnija, predstavlja put snova, put ka sreći i harmoniji i misli koje se konstantno vrte u glavi. Kraj pesme predstavlja rasulo i neostvarene snove.
Snovi sada postaju sve burniji, a to nam pokazuje i sama pesma Nirvana. Kompozicijski predstavlja put ka smrti, tačnije nagoveštava smrt, a sa druge strane ilustruje nirvanu, stanje apsolutnog mira i spokoja kojem svaki čovek u svom životu teži, ali najčešće ne uspeva da dosegne.
Pesmu Prosto ime predstavila sam kompozicijski „mirno“. Želela sam da predstavim samu dušu pesnika, dušu koja je propatila a na neki način ostala mirna.
„Kroz moju dušu prošle su sve vode,
Krvava polja i umrli krici,
Bregovi, klanci, stegovi slobode,
Beli krstovi, svetli ranjenici.“
Pesma Cvetovi slave opisuje smrt. Moja kompozicija predstavlja ceo njihov život koji je bio turbulentan (zato samo drhtanje reči u pesmi), a ipak ponosit i posle smrti.
U poslednjoj pesmi uvela sam nove elemente, linije koje predstavljaju same krinove u ruci koji nagoveštavaju borbu i posle teške smrti.
O piscu i delu
Pri proučavanju samog Disovog stvaralaštva nailazila sam na zanimljive podatke o njegovom životu kao i na veoma mračna objašnjenja. Rođen je u velikom siromaštvu, 1880, u Zablaćama. Baš to siromaštvo u kojem je odrastao, i koje ga je pratilo do kraja života, u velikoj meri se odrazilo i na njegovo stvaralaštvo.
Uvek je pokazivao interesovanje isključivo za pisanje, najviše poeziju. Već tada, u njegovim prvim pesmama mogla su se uočiti dva dominatna elementa koja su ga okruživala − siromaštvo i rat. Tek nakon svoje smrti Dis je pronašao svoje mesto među poznatim pesnicima.
Pošto su kroz razne periode književnosti govoto svi pesnici tumačili Disa kao mračnog pesnika, odlučila sam da na neki način stanem u njegovu odbranu.
Mislim da su njegove pesme nešto na šta treba obratiti pažnju. Stvarao je za sebe i kroz poeziju se borio sa bremenom zvanim život i to je nešto što se primećuje u njegovim pesmama.
„Svako umetničko delo javlja se kao produkt društvenih okolnosti“ Vladislav Petković Dis
Zaključak
Moj završni rad mnogo je više od onoga što sam u ovom pisanom delu mogla rečima da iskažem. Proces rada, razmišljanje, nova znanja, različite spoznaje i otkrića, sve je to utkano u ovaj projekat. On je produkt onoga što sam učila i radila tokom godina.
U procesu izrade ovog projekta, na pamet mi je pala jedna čudna, gotovo smešna pomisao − rad na ovom projektu bio je turbulentan, simbolično, takav je bio i Disov život. U svojoj glavi sam imala jednu viziju ovog rada, da bi se ona vrtoglavo menjala, i danas imamo nešto sasvim drugo od te početne vizije i ideje. Iz obične tipografske knjige, koju sam želela da radim, nastala je neobična animirana knjiga, obogaćena različitim tipografskim kompozicijama i zvukom. Gotovo odvažno, dala sam sebi slobodu da tumačim, raspoređujem i rasparčavam, cepam i oblikujem Disove stihove, kao i njegov život, oblikujući ga kroz sopstvenu prizmu. Zvukovima i pokretom želela sam da ukažem na ono što bi drugi opisali rečima. Različitim tehnikama kinetičke tipografije želela sam da prikažem svu lepotu i bedu življenja jednog čoveka. Pokušala sam da jednim malim, ali za mene značajnim projektom, bar na kratko, budem deo onih ljudi koji su na bilo koji način ostavili traga u Disovom stvaralaštvu. U tome sam, nadam se, i uspela.
Literatura
Michael Betancourt, The History of Motion Graphics, Wildside, 2013.
John Halas, Graphics in Motion, Bruckman, Novum Press, 1981.
Bellantoni, J., Woolman, M. (1999) Type in Motion. London: Thames & Hudson
Zimmerman, B. (2005) History of Kinetic Typography, dostupno na: http://www.wizmotions.com/46465/history-kinetic-typography/
Zahvaljujem se
Oliveri Batajić Sretenović, Ivi Ćirić, Sanji Petrovski, Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” Čačak
Fusnote
1 Dostupno na: https://www.wired.com/2016/10/get-reprint-depero-futurista-one-worlds-iconic-design-books/nazad
2 Dostupno na: http://soundbible.com/free-sound-effects-1.html, https://www.soundsnap.com/nazad
Život priča je pisani deo završnog rada Tamare Petrovski na Master akademskim studijama, koji je s ocenom 10 odbranila 29. 01. 2018. Članovi komisije su bili: Rastko Ćirić, redovni profesor, predsednik komisije; Marijana Paunović, docent, član komisije; Olivera Batajić Sretenović, član komisije, mentor. Originalno delo, animiranu knjigu Život priča, možete pogledati u arhivi predmeta Grafika knjige na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.