Vizuelni roman
Umetničko delo svakako uzima ono što ga okružuje i omogućava, ono sa čime se dodiruje u duhovnom prostoru i podneblju gde nastaje i u vremenu u kojem se stvara. Ali osnovna karakteristika umetničkog dela jeste da ono ujedno i samo sebi stvara kontekst: ono ukida slučajnost u sebi, ono generiše čitav svoj sopstveni svet.
Kada smo u prošlom poglavlju govorili o grafičkom romanu Woman’s World, istakli smo neodvojivost teksta i slike, odnosno pokazali ključnu osobinu vizuelnog romana: tekst daje kontekst vizuelnom delu knjige, ali i ono vizuelno daje kontekst pisanom segmentu. Samim tim, Roulijev roman možemo svrstati u vizuelne romane.
Remek-delo vizuelnog romansiranja i jedan od vrhunaca u promišljanju dizajniranog romana jeste delo Vorena Lerera (Warren Lehrer) A LIFE IN BOOKS: The Rise and Fall of Bleu Mobley. Reč je o ispovesti zatvorenika koga intervjuiše novinar, odnosno reč je o životu čuvenog pisca i dizajnera i o tome kako je nastala 101 knjiga protagoniste. Prateći priču, vidimo kako je svaka od tih originalnih knjiga dobila kontekst u događaju iz autorovog života, i autor nam zaista daje uvid u izgled sveke od tih knjiga. Odlomci iz 101 knjige su ilustracije priča iz romana i one su po sebi fascinantan spoj životnog iskustva i dizajnerskog umeća. Međutim, na samom kraju knjige nailazimo na jednu sliku. Ta slika sabira u sebe kontekst svega prethodnog, ali ga i vraća knjizi potpuno joj menjajući prvobitni kontekst (!). Dakle, od prvobitnog kontekstualnog odnosa tekst –> slika, dobili smo novi odnos: tekst –> slika <=> „slika“ –> „tekst“.
Još jedan primer savršenog vizuelnog romana jeste S čiji su autori J. J. Abrams i Doug Dorst. Šta se zapravo nalazi u kutiji na kojoj stoji slovo S? Najpre tu je roman Ship of Theseus autora koji se zove V. M. Straka, navodno odštampan 1949. godine. On je izmišljena priča, sumorna istočnoevropska saga iz tog vremena. I knjiga zaista izgleda kao da je došla iz tog vremena. Međutim, dva čitaoca uzimaju ovu knjigu iz biblioteke i dopisuju se na stranicama tog romana ne bi li otkrili pravi identitet uticajnog ali nepoznatog romanopisca. Uz svoje opaske, oni stavljaju u knjigu i isečke iz novina, razglednice, crteže i drugi materijal kojim potkrepljuju svoje tvrdnje. U suštini, imamo perfektno dizajnirani artefakt koji u sebi nosi tekstualno-grafički neraskidivi kontekst u romanu Ship of Theseus, a on u sebi nosi (na paralelnom nivou, dakle) neraskidivo vezani tekstualno-grafički kontekst u potrazi za piscem tog romana.
Pored ovoga, igra konteksta u grafičkom i/ili vizuelnom romanu može da ima i mnoge druge odlike, odnosno primere. Pogledajmo sjajnu Anu Huan (Juan) i njeno delo Promises, nastalo u saradnji sa Macom Majinkeom (Matz Mainka). Grafički roman je ljubavna priča o prekršenim obećanjima mornara. U njoj tekst daje kontekst slikama, crteži stvaraju novi kontekst, ali sve vreme u taj crnobeli svet upliće se i sloj crvenih crteža. Na kraju vidimo kako crveni crteži preuzimaju kontekst i od teksta i od grafičkog dela, i kako se preobražavaju u sublimat konteksta, u neku vrstu narativnog amalgama.
Problem žanra i tipologije
Spomenuli smo da ovakav pristup vodi do kontekstualne tipologije (tip od teksta do slike, tip od slike do slike, tip od teksta ka slici i obrnuto), ali već možemo da primetimo kako nas samo u daljem raslojavanju ograničava količina dela ove vrste. S vremenom će sigurno i tipologija biti bogatija, detaljnija i preciznija. Takođe smo spomenuli i problem žanra s obzirom na to da je svaki grafički/vizuelni roman zaista realizacija određene ideje i da je tek u povoju formiranje podžanrova (mada ih je moguće navesti u određenim nizovima, na primer u žanru A Humamenta tu su i Radi Os Ronalda Džonsona (Johnson), te Newspaper Blackout Ostina Kliona (Austin Kleon)).
U svakom slučaju vizuelni roman predstavlja novi provokativni domet spajanja slike i teksta i još uvek nedovoljno istraženo ali i veoma privlačno polje.
Ovo je treći deo predavanja o Grafičkom i vizuelnom romanu koje je Zoran Penevski održao 6. marta 2017. studentima Fakulteta primenjenih umetnosti u okviru predmeta Grafika knjige. Prvi deo predavanja možete pročitati na ovom linku, a potom i drugi deo na ovom linku.