Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Primenjena grafika, a modulu Grafika i knjiga, postoji predmet koji se zove Grafika knjige. Naziv ovog predmeta menjao je svoje ime u više navrata. Koji su to nazivi bili, šta se sve učilo na predmetu od kada je osnovan na Fakultetu primenjenih umetnosti, ostaje da istražimo. Ovaj sajt je jedan pokušaj da se od zaborava sačuva sve što se u okviru predmeta radi, da se kroz njega istraži ova oblast u prošlosti, kako na Fakultetu tako i van njega, ali i da se daju infomracije o savremenim dešavanjima u oblasti knjige kod nas i u svetu.
Danas se na predmetu Grafika knjige, na osnovnim akademskim studijama IV godine, izučava anatomija i struktura knjige. Zadaci su tako koncipirani da se na različitim nivoima obrađuje dizajn publikacija sa idejom da pripreme studenta za budući rad u izdavačkoj kući ili novinskoj agenciji. Tokom te godine studenti se, kroz različite kurseve (umetnički povez knjiga, pravljenje papira, mramoriranje papira, sito štampa, a u budućnosti i slovoslaganje) na ovom predmetu, do najfinijih detalja, upoznaju sa elementima knjige ili publikacije. Ono što je u svemu tome lepo i korisno je što na takav način, kada je knjiga u potpunosti razgolićena pred vama, kada prođete procese i tehnike njenog nastanka i razvoja, imate mogućnost da je u potpunosti sagledate, a onda joj ponovo pristupite na jedan sasvim drugačiji način. Jasno je da je naša budućnost digitalna i da je danas i proizvodnja knjige mnogo brža i jednostavnija, naročito pojavom print on demand opcije, ali da bi se došlo do budućnosti i to inovativne i kreativne, veoma je važno poznavati prošlost.
Zadaci na master akademskim studijama rade se po semestrima. U prvom semestru pravi se bibliofilsko izdanje, a u drugom knjiga umetnika. Ne postoji stručnjak koji bi mogao razdvojiti bibliofilsko izdanje od knjige umetnika jer i jedno i drugo su delo umetnika i umetnost su po sebi, zbog načina na koji nastaju i načina na koji im se pristupa. Ipak, mi na Knjizi studentima pokušavamo da objasnimo razliku na vrlo jednostavan način.
Bibliofilska knjiga, kao prvi zadatak, zapravo je prelaz iz „komercijalne“ knjige, ili knjige za industriju izdavaštva, do knjige umetnika. Podrazumevamo da bibliofilsko izdanje ima tiraž i, posmatrano istorijski, bibliofilsko izdanje možemo povezati sa grafikom. Knjige se na sličan način, posebnim pečatom, numerišu, a u impresumu je definisan ukupni tiraž. Pečat nam kaže samo koji je to primerak u tiražu. Bibliofilska izdanja su obično dela književnosti, mada to nije pravilo. Za razliku od knjiga umetnika ove knjige imaju tekst, tj. pisanu naraciju i naravno, ilustraciju. Ilustracija može biti grafika, fotografija, tipografija ili bilo šta što može da se reprodukuje u seriji.
Knjiga umetnika se radi u drugom semestru i studenta potpuno oslobađa pravila. Danas je jako teško definisati granice knjige umetnika. Osim što se granice knjige pomeraju i u komercijalnom domenu pojavom elektronskih knjiga i knjiga aplikacija, knjige umetnika postaju skulpture, instalacije, video radovi… ono što je karakterstično za knjigu umetnika jeste da u radu postoji naracija. Ta naracija nije nužno vezana za pisani tekst, ali ga ne isključuje. (Pod naracijom se onda podrazumeva sve ono što može da ispriča priču, da ima nekakav tok, bez obzira da li se to poklapa s idejom i željom autora. Naraciju svako prepoznaje i čita na svoj način i ona je za svakoga drugačija i nova.) Najjednostavije rečeno, a možda će zvučati banalno, knjiga umetnika je zapravo ono što sam autor proglasi knjigom, a što se može čitati na neki način.
Na doktorskim akademskim studijama (koje su pokrenute 2013. godine) knjiga umetnika poprima neke druge dimenzije. Na kraju, takva knjiga ne mora biti knjiga umetnika, ali dosadašnja iskustva govore da one to ipak budu. Naime, ovde ih dovodimo u odnos sa okolinom i stavljamo ih u neki određeni kontekst. U prvom semestru predmet se zove Knjiga i umetnost. Ideja je da knjigu dovedemo u kontekst neke druge umetnosti i onda novim radom damo tumačenje / čitanje ovog odnosa. Druga umetnost, zapravo, ovde služi kao inspiracija za nastanak novog dela. To može biti muzika, film, slikarstvo… Studenti daju predstave svojih sagledanih odnosa. Putovanje se dalje, od umetnika, nastavlja ka posmatraču, gledaocu i čitaocu, te ja važno povezati knjigu sa originalnom umetničkim delom kao izvorom inspiracije, čime ceo proces postaje transparentan.
U drugom semestru doktorskih akademskih studija knjigu smo dovodili u kontekst nauke, kao nečega egzaktnog i konkretnog. Ako smo u prvom semestru preispitivali harmonične odnose dveju umetnosti, u ovom zadatku tretiramo kontraste i preispitivanje uslovne disharmonije. Studentima je zadato da izaberu jednu naučnu oblast, koju će pokušati da predstave kroz knjigu bez obzira da li je suštinski poznaju. Osim što je u pitanju predstava, prisutna je inspiracija tom oblašću kao i obavezna naracija.
U trećem semestru doktorskih akademskih studija predmet nosi naziv Interaktivna knjiga. Ovaj naziv verovatno zvuči apsurdno jer svaka knjiga po sebi jeste interaktivna pošto poziva na učešće. Ono što se ovde podrazumeva pod interaktivnošću jeste proces. Odnosi se na interaktivne digitalne knjige (pre svega) ali i na analogne, pa i knjige umetnika koje mogu da prate promenu kroz određeni protok vremena, ili pak da delovanjem učesnika daju neko potpuno drugačije ishodište.
U ovom trenutku na predmetu Grafika knjige na svim nivoima studija predaju Mirjana Živković, vanredni profesor i Olivera Batajić Sretenović, docent. Na predmetu Grafika knjige nekada su predavali Anton Huter, Dušan Janković, Bogdan Kršić, Dušan Petričić, Jugoslav Vlahović.
Delovi teksta su preuzeti iz kataloga nastalog povodom izložbe Knjiga je najbrži način da se postane svetlost, održane u Domu kulture studentski grad, u maloj galeriji, u novembru 2016.