Pričati o Džonatanu Greju (Jonathan Gray), a pritom ostati objektivan, malo je teži zadatak. Ali, da pokušamo.
Džonatan Grej u svetu knjiga i njihovih korica poznat je pod pseudonimom gray318. Ideja za takav način potpisivanja rada javila mu se dok je bio tinejdžer – njegova opsesija ranom grafiti-scenom u Njujorku i radovima umetnika koji su koristili kućne brojeve u sastavu svog imena/nadimka, kao na primer, TAKI183, TRACEY168 i drugi, bila je polazište da i on svom prezimenu doda deo svoje adrese i na takav način im se malo približi. Sve do pre par godina, vrlo mali broj ljudi je zaista znao ko se krije iza tog pseudonima, jer je Džon smatrao da je njegov rad bitniji od njega samog i da njegovo ime ne bi trebalo da utiče na njegov rad.
Džon za sebe kaže da nije ni ilustrator, ni tipograf, a ni dizajner – da je od svega toga nešto pomalo, a da ljudi koji su tako „nesvrstani”, obično završe u izdavaštvu. Iako bi ova pošalica trebalo donekle da opiše njegov rad, ja se ne bih složila s njom. A ne bi ni Stiven Heler (Steven Heller), koji za Džona kaže da je napravio prekretnicu u dizajnu korica za knjige i koji je ručno ispisivanje slova na koricama vratio na velika vrata.
Inspiracija
Ta „prekretnica u dizajnu korica” bila je inspirisana njegovim dugačkim lutanjima po predelima Engleske u kojima se susreo sa neobično smelim i sirovim natpisima (obično na nekim starim crkvama) i obaveštenjima napisanim neveštom, ili pak veštom?! rukom nekog pastora ili tako nekog sličnog.
Još jedan od ključnih momenata u njegovoj inspiraciji bile su i knjige iz biblioteke njegovih roditelja na kojima je on odrastao, a koje su plenile svojom likovnošću, vizelnim izrazom, tipografijom, kolorom i zaigranošću. Želeo je da i on stvara tako…
Prvi radovi
… ali realnost je bila nešto drugačija.
Na početku svoje karijere, Džon se susreo sa sličnim problemima s kojima se susrećemo i danas – nečija nedovoljno podstaknuta mašta nas sputava u kreativnosti i igri i ne zahteva od nas čak ni minimalan napor da nešto promenimo. Rezultat toga obično bude trapava i čupava kombinacija elemenata, bez duše, bez osećaja, bez reči. No, srećom, veoma brzo je uvideo da nešto mora da se menja, pa već sledeći rad koji radi pod art direkcijom Džona Hamiltona (John Hamilton), njegovog sadašnjeg dobrog prijatelja, a u saradnji sa ilustratorom Džefom Fišerom (Jeff Fisher), postaje jedan od njegovih prepoznatljivih radova i otvara mu vrata za napredovanje u daljoj karijeri. U pitanju su korice za knjigu Mandolina kapetana Korelija, Luja de Bernijera, zaigrane, upečatljive i za to vreme (1994) veoma smele.
Džonatan Safran foer serija
Godine 2002, posle nekoliko nedelja bezuspešnog traganja za najboljim rešenjem za korice za knjigu Džonatana Safrana Foera (Jonathan Safran Foer) Sve je osvetljenjo (Everything is Illuminated), dolazi do rešenja koje, možemo slobodno reći, za mrvicu (ili možda poveću mrvu) prodrmava industriju i postavlja standard za sve kasnije radove inspirisane sirovom, ručno ispisanom tipografijom koju preuzimaju i počinju da prate dizajenri širom sveta.
Sledeća knjiga iz serije, kod nas prevedena kao Izuzetno glasno i neverovatno blizu (Extremly Loud and Incredibly Close) veoma brzo posle izlazka iz štampe postaje jedna od najpoznatnijih knjiga za koju je uradio korice i skoro svi izdavači preuzimaju originalne korice sa modifikovanim naslovom. Ispis na koricama takođe postoje priznat, pa odlučuje da napravi i font, koji se kasnije koristi i u mnoge druge svrhe.
Treća knjiga iz serije, iako sa zanimljivom tipografijom, ne doživljava takav uspeh kao prethodne dve, ali je i dalje vredna pažnje. I za nju je karakteristično podjednako deljenje prostora, odnoso jednaka važnost naslova i imena autora, do koje dolazi samo ukoliko je autor već poznat i od koga očekujemo isti, sličan ili, pak, veći kvalitet dela.
Od istog autora imamo i još jednu eksperimentalnu knjigu, Drvo kodova (Tree of Codes), za koju Džonatan radi, ovaj put jednostavne, efektne i na paternu zasnovane korice. Takođe se poigrava s tipografijom, ali sa već postojećim fontom koji menja i prilagođava svojoj ideji i nameri.
Bez naslova
Sarađujući s Pingvinom, 2009. godine odličio je da za Orvelovu knjigu Hiljadu devetsto osamdeset četvrta napravi korice koje na prednjoj strane ne bi imale naslov ni ime autora, već par veoma provokativnih stavova, odnosno delova iz knjige: Rat je mir, Sloboda je ropstvo, Neznanje je jačina. Na taj način uspeo je da navede čitaoca da se zainteresuje i probudi, da se zapita i trgne. Opravdanje za takav potez leži i u činjenici da je sam autor dovoljno prepoznatljiv, pa da izostanak osnovnih podataka može da se „samo” grafički nadomesti.
Slična situacija ponovila se i 2012. godine sa knjigom Alberta Espinoze Žuti svet. Predstavljanje žutog sveta krugom – jednim od osnovih grafičkih elemenata, utoliko pojačava našu percepciju i golica naša čula, da instiktivno prilazimo da knjigu dodirnemo i osetimo.
Alan Ginzberg i drugi jezik
Italijanska izdavačka kuća il Saggiatore 2014. godine poziva Džona da rade na seriji knjiga Alena Ginzberga (Allen Ginsberg). Korice za knjige su opet u poznatom ruhu – cele pesme ispisane na koricama, neuredna, a opet veoma dobro uklopljena tipografija, jednostavnost, jasnoća, lepota, sveden kolorit, dovoljno slično, a opet različito. Zaigrano i snažno, energično i upečatljivo. Kao i sam Ginzberg.
Kuda dalje?
Pitanje na koje Džon (nesvesno) daje veoma precizan odgovor – dalje ka ideji!
I ja bih dodala, ka otkrivanju novih visina, novih izazova, suočavanju sa sopstvenim strahovima, ka preispitivanju i ka postavljanju novih kriterijuma, ka pronalaženju novih rešenja, ka traženju, igri i nepresušnoj želji za napretkom i pomeranjem granica…
Korisni linkovi
- Jon Gray – www.gray318.com
- Steven Heller – www.hellerbooks.com
- John Hamilton – http://bookcoverarchive.com/search/john+hamilton
- Jeff Fisher – http://thejeffreyfisher.com/
- Tree of Codes – http://www.visual-editions.com/our-books/tree-of-codes
- Berlin Typo – http://typotalks.com/videos/jon-gray/
Esej o dizajnerima knjiga je zadatak na master akademskim studijama u okviru predmeta Grafika knjige 1. Eseju prethodi javna prezentacija rada izabranog autora, uvid u poetiku koja dominira u radu, a akcenat je na ličnim razmišljanjima o radu autora i eventualnim tačkama inspiracije koju taj rad ima na rad studenta. Ovim zadatkom podstiče se stvaranje arhive autora, dizajnera, umetnika koji su zaslužni da svet knjige živi u najboljem ruhu.