Vreme je prostor

Inspiraciju i osnovu za svoj rad pronašla sam u starim porodičnim fotografijama roditelja, a onda sam među svojim tražila one koje najviše odgovaraju datoj sceni. Konkretno, ukoliko na fotografiji mama ima dve godine, tražila bih svoju iz što približnijeg uzrasta koja se može uklopiti u scenu sa maminom. Stoga, knjigu čini 7 fotografija, odnosno digitalnih kolaža, hronološki raspoređenih. Ciljano sam pratila „odrastanje“ roditelja, iako su na fotografijama neretko članovi šire porodice.

Fotografija same knjige je napravljena na mestu gde je pre 49 godina nastala fotografija na stranici (levo mama u 2. godini, desno ja) 
Fotografija same knjige je napravljena na mestu gde je pre 49 godina nastala fotografija na stranici (levo mama u 2. godini, desno ja) 

 

Osnovna ideja knjige je igranje sa vremenom i mojim „putovanjem kroz vreme“ za čime je nastala potreba nakon preuzimanja foto albuma iz kuće predaka u kojoj više niko ne živi, a za koju sam lično vezana jer sam deo detinjstva u njoj provela. Prilikom digitalnog kolažiranja nisam želela da menjam svoje fotografije, da menjam položaj svetla već sam ostavila posmatraču mesta da uoči razlike u svetlu i odevanju pri čemu se vidi generacijska razlika. Usled suptilnosti i neophodnosti dužeg posmatranja opcija da se knjiga predstavi kao „harmonika“ i da se lista sa obe strane dala je određene odgovore. Prilikom novog listanja, u drugom smeru, prosečene siluete naglašavaju roditelje i mene na fotografijama. Takođe, iza svake fotografije nalazi se i njena originalno zadnja strana na kojoj je najčešće napisana godina nastanka ili imena osoba, gde uvek fali ime nekog ko ne pripada tom periodu, odnosno moje.

U filozofiji, vreme je dimenzija sleda bića jednog nakon drugog, bivanja stvari u promeni njihovog nastajanja i nestajanja, za razliku od prostora kao dimenzije koja omogućuje opstanak bića jednoga pored drugog

…zbog čega sam za ovaj rad izabrala stihove pesme Mesta koja volimo Ivana V. Lalića koje predstavljaju jedini tekst u knjizi:

Kad odeš, prostor za tobom sklapa se kao voda,
Nemoj se osvrtati: ničeg van tebe nema,
Prostor je samo vreme na drugi način vidljivo,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti. 

…jer u ovom slučaju prostor je samo vreme, ali je i vreme prostor, a ova knjiga u vremenu i prostoru predstavlja lični trag dve generacije.

Rad Marijane Janović je nastao na predmetu Grafika knjige 1, na master akademskim studijama školske 2017/18.