Ruk. 2038 Knjiga i eksperiment

Ruk. 2038 je knjiga eksperimentalnog karaktera kod koje je kao glavni cilj postavljeno umetničko istraživanje mogućnosti rešavanja određenog odnosa prostora i pokreta pomoću pop-up tehnike presavijanja, isecanja i lepljenja papira. Ideja je bila da se međusobno povežu četiri kadra tako da se, okretanjem stranica knjige, ostvari neprekidni tok i efekat kretanja kroz prostor, kao minimalistička vizuelna naracija kretanja „od tačke A do tačke B“. Prema tome, svi ilustrativni i dekorativni elementi su izostavljeni. Istraživana su minimalistička likovna sredstva koja su neophodna da bi se postigao navedeni cilj. Da bi se rešili prostorni odnosi na sva četiri modela, u cilju njihovog povezivanja, korišćena je linearna perspektiva. Primenjeni su efekti nedogleda, efekti boje i perspektivnog umanjivanja, odnosno uvećavanja jednostavnih geometrijskih formi, kao što su pravougaonik, krug i kružni isečak.


Naziv knjige Ruk. 2038 dat je simbolično, kao naznaka za ovaj eksperiment i način da se on slovno i numerički obeleži i kategoriše, a takođe je omaž Leonardu da Vinčiju i njegovom delu, jer je Ruk. skraćenica izvedena od reči Rukopisi. Leonardovi spisi koji se navode skraćenicom Ruk. 2038 Bibl. nac. čuvaju se u Nacionalnoj biblioteci u Parizu u odeljku Italijanski rukopisi, pod brojem 2038. To su Leonardovi tekstovi i beleške praćeni ilustracijama na različite teme koje su mu privlačile pažnju i interesovanje, a među kojima se u kontekstu eksperimentalne knjige Ruk. 2038, posebno ističu njegova istraživanja i zapažanja u vezi sa vazdušnom perspektivom, perspektivom boje, kao i ona koja se odnose na svetlost.

Idejno rešavanje knjige
Linearna perspektiva je korišćena da bi se predstavio prostor na svim pop-up stranicama. Prvo je rešena slika u ravni konstruktivnom metodom sa motivom hodnika. Takva slika razložena je na međusobno paralelne ravni, odnosno listove na kojima su kod prvog pop-up modela pravougaoni otvori, a kružni kod četvrtog pop-up modela. Pomenuti otvori imaju iste proporcije i umanjuju se na osnovu prvobitno rešene perspektivne slike u ravni. Na trećem modelu otvori su rešeni na isti način, s tim što su listovi spojeni duž jedne vertikalne ivice tako da se otvaranjem knjige ugao između dva lista povećava. Efekat trodimenzionalnosti koji se ostvaruje linearnom perspektivom pojačan je efektom perspektive boje pomoću njenih valerskih vrednosti, sa aluzijom na vazdušnu perspektivu koja, za razliku od likovnog principa primenjenog u ovoj eksperimentalnoj knjizi, podrazumeva da se planovi slike rešavaju ublažavanjem konture udaljenih elemenata kompozicije i dodavanjem plavičastog tona, koji se pojačava sa udaljenjem plana slike, čime se redukuju karakteristična lokalna boja i konstrast. Treći model rešen je pomoću dve frontalne perspektive, kod kojih je slika razložena na međusobno paralelne ravni, a koje nisu paralelne sa ravni polazne perspektivne slike. Za razliku od prethodnog (drugog) pop-up modela, koji omogućava kinetiku oka sa leve na desnu stranu, kod ovog (trećeg) modela to nije postignuto. Efekat dekompozicije nadjačao je efekat perspektive i efekat boje, koji su postavljeni sa ciljem da ostvari efekat kretanja.

Tehničko rešavanje knjige
Pop-up tehnika omogućava pokretanje slika pomoću različitih mehanizama. „Čitanje“ pomenutih slika je frontalno i koso u odnosu na stranice knjige koje su nosači iskakalice. Ponekad na jednoj stranici postoji više različitih mehanizama čime se ostvaruje dinamika narativnog toka. Međutim, izbor mehanizama za ovu knjigu bio je takav da se ostvari efekat kretanja s leva na desno spajanjem četiri prostorne slike. Kod sva četiri modela primenjeni su mehanizmi četvorouglova. Za prvi, treći i četvrti model to su verzije paralelograma, a za drugi je deltoid. Prvi i četvrti model imaju isti mehanizam u cilju nagoveštaja određenog vizuelnog ritma.


Pop-up stranice su rešene odvojeno, kao što je to uobičajeno, a zatim spojene lepkom. S obzirom da je bilo neophodno tonski rešavati modele, između štampanih papira i papira u boji, izabrani su ovi drugi, jer su se time izbegli svi problemi koji bi u štampi mogli da se pojave. Međutim, i izbor bojenih papira nije bio jednostavan, jer je bilo teško spojiti četiri valera istog tona boje, što je uslovilo odstupanje od polazne ideje da se od najtamnije indigo plave, preko različitih tonova plave i tirkizne, dođe do toplih boja – žute i narandžaste. Takođe je na određene modele uticala gramaža papira, koja nije mogla da se bira kod određenih tonova. Da bi knjiga mogla da „radi“, stranice nisu učvršćene prošivanjem, ni tul platnom. Iz istog razloga stranice nisu zalepljene do linije biga, odnosno lepak je stavljen od linije koja je dva centimetra pomerena od pomenute linije biga.


Knjiga je ukoričena tvrdim povezom sa belim natur-papirom. Vizuelni minimalistički pristup primenjen je i na koricama kako bi akcenat bio na naslovu koji je rešen ručno, flomasterom debljine 0.4, pomoću šablona tehničkog fonta, a što sve zajedno treba da doprinese značenju da se radi o eksperimentu. Jedini tekst u knjizi je impresum koji je takođe rešen pomoću šablona, flomasterom debljine 0.1.

Zaključak umetničkog istraživanja
Rezultati ovog umetničko-istraživačkog rada ističu značaj prostornih odnosa kompozicionih elemenata, jer njihovi efekti – naspram slikarskih, imaju jači uticaj kada je u pitanju postizanje efekta kinetike oka. Međutim, kao razultat umetničkog istraživanja, izbor pop-up mehanizma kod trećeg modela, kao i njegovo oblikovanje, dali su knjizi nove likovne vrednosti, a konstruktivna perspektiva i perspektiva boje dobili su funkciju alata za modelovanje apstraktnih geometrijskih iskakalica.

Fotografije rada: Marica Bucek

Rad Marijane Paunović je nastao na predmetu Grafika knjige 1, na doktorskim akademskim studijama školske 2017/18.