Najkraći opis ovog rada je – knjiga o jednom pojmu. Tema knjige je reč pritisak. Razmišljajući o temi za knjigu došla sam do ideje da pojedinačne reči mogu biti zanimljiv izvor inspiracije. Najviše zbog onih reči i pojmova koji imaju više značenja i koji kod ljudi izazivaju raznovrsne asocijacije. Pritisak je jedna takva reč, jer se može povezati sa mnogim oblastima iz života, nauke, književnosti i slično. Želela sam da kroz stranice ove knjige pokušam da predstavim što više takvih značenja. Osim toga, izabrana reč je sveprisutna u današnjem svetu i kao što se vidi iz stranica knjige koje se konkretno bave asocijacijama na reč pritisak, psihološki pritisak je ono zbog čega ljudi dvadeset prvog veka najviše pate i zbog čega su sputani u mnogim segmentima života. Pritisak je ono što može da nas natera da preispitujemo sebe i svoje mogućnosti, da živimo u grču, da ne uspemo da damo najbolje od sebe. Analiziranjem ove reči na što više načina želela sam da joj oduzmem moć koju ima, onu koju joj mi sami pripisujemo. Želela sam da na ovaj način učinim da pojam pritiska za mene bude prevaziđen. Nešto što je na prvu pomisao teško i opterećujuće, postalo je izvor motivacije i ideja.
Knjiga kao forma
Knjiga je oduvek imala veliki značaj za ljude, od nastanka prvih civilizacija do danas. Nastankom pisma ljudi su smišljali načine da svoju istoriju i znanja zapišu, umnože i rašire. Tako su nastali prvi oblici knjige. Tu spadaju sumerske glinene pločice, voštane tablice (lat. tabulae), egipatski svitak od papirusa (u antici volumen, u srednjem veku rotulus), u Kini knjige od bambusovih daščica, zatim svitak od svile. U starom veku se pisalo na raznim materijalima, na kori od drveta, palminom lišću, životinjskim kožama, različitim vrstama tekstila, na pločicama od drveta, metala, slonovače, voska i drugih. Prvi oblik rukopisne knjige koja je imala formu knjige kakvu danas poznajemo je kodeks, koji je nastao oko 3. veka pre nove ere kada je koža počela da se izrađuje na finiji način, tj. kao pergament. Sredinom 5. veka papirus je u potpunosti potisnuo upotrebu pergamenta. Papir je nastao u Kini u 2. veku, a njega su u 8. veku Arapi doneli u Evropu gde je počeo znatno da se koristi tek u 15. veku.
Knjige su u početku umnožavane rukom – pisanjem i prepisivanjem, pa se mehaničko umnožavanje i ubrzanje tog procesa razvijalo zajedno sa razvitkom oblika knjige. U početku se to postizalo izradom raznih klišea, u zavisnosti od materijala koji je korišćen za izradu knjige. Jedan od najvećih ljudskih pronalazaka je Gutenbergova tehnika štampanja pokretnim slovima i smatra se početkom savremenog štamparstva. Pojavom digitalnih tehnologija dobijamo i elektronske knjige.
Dok je sadržaj prvih knjiga uglavnom bio sačinjen od verskih spisa, zatim propisa, zakona i slično, kasnije su to bili razni oblici književnosti, danas je taj spektar mnogo veći i njemu su se pridružile mnoge druge oblasti. Takođe se usvajaju i novi oblici knjige, a koji su omogućeni savremenim tehnologijama.
Danas knjiga može imati bilo koju formu pod uslovom da uspe da zadrži narativnost. Narativnost ne mora da podrazumeva pisanu reč, ona može biti samo vizuelna. Ovakve knjige spadaju u novonastalu kategoriju pod nazivom knjiga umetnika. Ovo je oblast koja je u skorije vreme dobila na popularnosti, a koja se sve više izučava i na ovom Fakultetu. Knjiga umetnika je oblast koja je mene privukla kreiranju i oblikovanju knjiga. Međutim, to nije jedini razlog zbog kojeg sam izabrala knjigu kao formu za ovaj rad. Tu je takođe i opšta ljubav prema knjigama, ljubav prema određenim žanrovima i rad u oblasti grafičkog dizajna. Jedan od meni zanimljivih formi knjige jeste zin (eng. zine). Zin je u stvari skaćenica za fanzin koji je po definiciji publikacija malog tiraža koju su sastavili fanovi određenog fenomena. Obično nemaju finansijsku podršku pa se često umnožavaju na jeftin način, uz pomoć fotokopir mašine. Ono što je interesantno kod ovog oblika knjige je neposrednost i neuglađenost. Fanzin je sredstvo uz pomoć kojeg individue ili grupe mogu da prikažu određenom delu javnosti svoje stavove, promovišu interesovanja, a često predstavljaju skup vizuelnih radova takozvanih umetnika ulice (eng. street artists). U skorije vreme određen broj fanzina je postao toliko uspešan i kvalitetan da je počeo da se prodaje u knjižarama.
Knjiga koja je rad koji ovde predstavljam je skup ideja koje se nalaze u svim ovim oblicima knjige. Zato je ne mogu postaviti u samo jednu kategoriju. Ona nije sasvim knjiga umetnika, nije sasvim klasična knjiga sa tekstom i ilustracijom koja ga prati, nije fanzin, a opet jeste sve to.
Pre početka
Može se reći da je moje istraživanje knjige i vizuelnog elementa u njoj kao dominante započelo u toku osnovnih studija kada sam kroz zadatke iz predmeta Ilustracija, Grafika knjige, Pismo i Grafika prilazila tom obliku izražavanja na više načina. Na predmetu Pismo sam prvi put ručno sastavila knjigu u kojoj sam istraživala različite oblike ručnog ispisa, kasnije sam iz istog predmeta sastavila knjižicu koja je predstavljala moj prvi font. Na predmetu Ilustracija sam kreirala moju prvu knjigu umetnika koja je bila posebna po svojoj formi do koje sam došla uz pomoć veština stečenih na radionici ručnog poveza na ovom fakultetu. Grafika knjige me je kao predmet dočekao u završnoj godini osnovnih studija kada mi je približio neke nove aspekte knjige, kako kreativne i likovne, tako i one tehničke prirode. U toku master studija uspela sam da spojim grafiku sa knjigom što je kao rezultat dalo još jednu knjigu u okviru bibliofilskog izdanja na predmetu Grafika knjige.
Osim ovih radova na moje istraživanje su uticali i radovi mojih kolega, kao i razne izložbe iz ove oblasti koje sam imala prilike da vidim ili da na njima učestvujem. Jedna od takvih je bila izložba Dodirni ih (Touch it) koja je održana početkom ove godine u galeriji Doma kulture Studentski grad u Beogradu na kojoj su predstavljena bibliofilska izdanja iz kolekcije našeg fakulteta, a gostujući deo izložbe su činile umetničke knjige iz kolekcije kolektiva ABBA (A Buncha Book Artists Collective) sa Državnog univerziteta Arizona iz Tempija, SAD. Imala sam priliku da vidim na koje načine knjizi kao umetničkom izrazu pristupa neko iz drugačije sredine i zaključila da su oni bezbrojni. Sličan efekat je imala i izložba Suzane Vučković u Grafičkom kolektivu 2014. godine koja je nosila naziv Grafički putopisi – knjiga umetnika. Suzana je na interesantan način definisala knjigu umetnika: „…kako upotreba teksta nije nužna, vrlo često čitljiva knjiga dobijena je samo pomoću likovnih elemenata u formi kutije koja sadrži.“ Ove godine sam imala priliku da prisustvujem izložbi u okviru festivala Beogradski mesec fotografije pod nazivom Kakva je ovo knjiga? gde sam se u vođenom obilasku detaljno upoznala sa nekim od naznačajnijih knjiga fotografija objavljenih između 2014. i 2016. godine. Knjiga je kao medij inspirisala i fotografe omogućavajući im novi način vizuelnog pripovedanja. Skup ovih knjiga je činio ovu izložbu, ali je i svaka od tih knjiga izložba fotografija za sebe.
Beleške o procesu
Cilj izvođenja master rada je ujedno moj lični cilj da kroz samostalno kreiranje knjige iskoristim znanja, iskustvo i veštine stečene na dosadašnjim studijama. Samostalnost pri ovakvom radu je iziskivala od mene da u isto vreme uzmem ulogu urednika, ilustratora, likovnog i grafičkog urednika, kao i knjigovesca, što je predstavljalo jedan od izazova.
Kada je ideja već bila tu, prvi zadatak je bio postaviti određene likovne i tehničke parametre. Svaki korak je bio rezultat istraživanja, eksperimentisanja i probe. Krenulo se od dimenzija knjige. Smatram da knjiga koja ima vizuelnu komponentu kao najvažniju može na malo načina da se poredi sa tradicionalnom knjigom. Zato se i dimenzijama pristupa drugačije. Ovakva vrsta knjige pruža više informacija ako omogući posmatraču/čitaocu da je sagleda do detalja. To je razlog malo većih dimenzija ove knjige u odnosu na književna dela. Ipak, njene dimenzije ne idu do ekstrema jer bi to loše uticalo na iskustvo čitanja i listanja.
Izgled spoljašnjosti knjige je demonstracija reči koja je ujedno njena tema i naslov. Pritisak je prikazan suvim žigom koji je postignut izradom matrice u linoleumu. Iskustvo u povezivanju knjiga mi je omogućilo da se i u ovom slučaju odlučim na samostalno povezivanje. Povez koji sam izabrala je tehnika prošivanja bez upotrebe lepka, koji za prednost ima mogućnost da otvorena knjiga može da stoji ravno dajući kompletan pregled svake stranice. Ručni povez u kombinaciji sa digitalnom štampom u kojoj su izvedene stranice predstavlja sponu između tradicionalnog i modernog koju sam želela da zadržim. Tradicionalne tehnike imaju određenu lepotu koju bi bilo šteta zaboraviti i izgubiti. Izabrani povez sa nepostojanjem rikne omogućuje da se izrazi lepota ručnog poveza.
Pre nego što je pisani sadržaj bio konačan i kompozicija stranica utvrđena došlo je do izrade prvih skica koje su mi pomogle da donesem odluke koje slede. Te odluke su se ticale kolorne šeme, izgleda ilustracija, ponavljajućih motiva, kompozicije i pozicije teksta, izgleda naslova, odabir fontova, itd.
Veliki deo planiranja je činilo prikupljanje informacija potrebnih za pisanje tekstova. Deo teksta sadrži naučne činjenice oko kojih se prvo moralo edukovati da bi se o njima pisalo. Ideja je bila da količina teksta bude minimalna, a da uspe da pruži dovoljno informacija za svaki segment knjige. Kada se odredio redosled tekstova, moglo se pristupiti detaljnijem planiranu svake strane.
Okvirno postavljanje prvih nekoliko strana mi je poslužilo kao vodič za izgled ostatka. U ovom trenutku su se otvorila pitanja vezana za dizajn knjige. Želela sam da prikažem mnogo toga, ali vodeći računa o tome da svaki element upotpunjuje drugi, da ima raznolikosti, a da ipak postoji određena logika po kojoj se različiti elementi smenjuju. U početku je ta raznolikost zaista bila velika i moralo je doći do njene male redukcije kako bi se sačuvala doslednost. Prve stranice su pretrpele najviše izmena dok se nije došlo do konačnog rešenja, ali su omogućile da na ostalim rad bude lakši jer se odvijao uz detaljan plan i uz unapred određene elemente.
Pristup ilustraciji je vođen sličnom idejom kao i ostatak knjige, to je spoj tradicionalnog, tj. ručnog, i modernog, tj. digitalnog. Koristeći štapić ugljena želela sam da u digitalnoj formi nakon skeniranja ostane istaknut efekat slobodnog crteža poput onog pri izradi skica ili krokija. Zatim sam u digitalnoj formi dodavala boje, teksture i određene detalje. Slično je i sa naslovima tekstova. Neki od naslova su izvedeni ručno i potom prevedeni u digitalni oblik, neki su izvedeni od fonta sa određenom intervencijom, a ostatak čini font slobodnog stila pod nazivom KarmaKasha. S obzirom da se na svakoj, ili svakoj drugoj strani nalazi naslov, odlučila sam da im posvetim posebnu pažnju. Nisam želela previše ponavljanja, ali sam težila određenom ritmu, zato sam izabrala tri prethodno navedena prispupa. Odluku o tome koji izgled će ići uz koju stranu sam donosila tako što sam ih birala po utisku koji određene strane treba da imaju. Za sam tekst sam se odlučila za sans-serifni font DinPro koji je podesan za duži tekst, a ne konkuriše drugim razigranijim elementima.
Knjiga ima logičan narativni tok. Međutim, želela sam da zadržim određenu spontanost pripovedanja koju sadrže fanzini koje sam navela kao inspiraciju, zbog čega nisam želela da takav tok ograničavam numeracijom i postojanjem sadržaja. Narativni tok postoji u smislu da su tekstovi na pojedinačnim stranicama poređani po određenom redu, ali i pored toga svaki tekst može da stoji za sebe. Isto se odnosi i na likovni sadržaj.
Knjiga kao likovni izraz
Ova knjiga je izraz moje ideje u konceptualnom i likovnom smislu. Slično sam mogla da postignem i kroz seriju crteža, ali serija fizički odvojenih radova ne pruža sve što knjiga može. Kao što sam pomenula, knjiga zbog svoje praktičnosti može da se transformiše u malu putujuću izložbu. Smatram da zbog toga knjiga ima potencijal da doprinese promociji umetnosti. U svetu ovakve knjige imaju svoju publiku i svoje mesto gde se prikazuju, a kod nas su one viđene samo na ponekoj izložbi. Mislim da ne postoji razlog da ovakve knjige ne dobiju svoje mesto i u knjižarama i tako postanu dostupne široj publici, ako to već mogu stripovi i knjige koje su vezane za umetnost na drugi način kao što su to istorijske knjige, enciklopedije, monografije, kolekcije ilustracija i slično.
Rezime
Knjiga koja čini ovaj master rad je istraživala jednu reč. Samo jedna reč daje bezbroj mogućnosti. Rečima nikad kraja, što znači da je izbor teme za ovakvu knjigu beskonačan. Knjiga pod nazivom Pritisak je zaokružena priča, ali ona vrlo lako može postati jedna u nizu knjiga koje istražuju različite pojmove. To je mogućnost koja meni nakon ovog rada ostaje za razmatranje. Radeći na novoj knjizi sa istom idejom bi mi omogućilo da istražim više različitih likovnih i strukturnih pristupa. Dobila bih i mogućnost da tu ideju dalje usavršavam, a samim tim da usavršavam i nadgrađujem moje sposobnosti i veštine. Master program mi je omogućio da ovakav projekat započnem i da ga uz pomoć mentora kreiram na što bolji način. Takođe je ovo za mene bila prva prilika da samostalno radim na kompleksnijem zadatku i nadam se da ću ih u budućnosti iz ove oblasti imati još mnogo.
Literatura
- Wikipedia, slobodna enciklopedija, „Knjiga”: https://sr.wikipedia.org/wiki/Књига
- Wikipedia, slobodna enciklopedija, „Zin”: https://en.wikipedia.org/wiki/Zine
- Dom kulture Studentski grad: http://www.dksg.rs/displayNews.php?id=389
- Natasha Christia: http://www.natashachristia.com/curating/whats-this-book/
Pritisak je pisani deo završnog rada Milice Pavlović na Master akademskim studijama, koji je s ocenom 10 odbranila 23. 09. 2016. Članovi komisije su bili: Mirjana Živković, vanredni profesor, predsednik komisije; Mirjana Tomašević, vanredni profesor, član komisije, Olivera Batajić Sretenović, član komisije, mentor. Originalno delo, knjigu Pritisak, možete pogledati u arhivi predmeta Grafika knjige na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Ovde možete preuzeti PDF odbrane master rada Pristisak, Milice Pavlović.