Šta bi bilo kada bismo sebe hrabro otvorili i usudili se da pošaljemo neku pesmu potpunom neznancu? U današnjem svetu mejlova i sms poruka, primiti pismo je zaboravljena disciplina. Poeziju sam uvek smatrala za nešto iskreno, emotivno, otvoreno, krhko… sama ideja da nekome posvećuješ pesmu značila mi je posebnu vrstu povezanosti. Čak bi se moglo reći i posebnu vrstu hrabrosti. U pisanju pesama nikada nikad nisam bila posebno vešta. Zapravo, nikad nisam ni pokušavala. Ali u projektu Pošalji stih, pesme su bile osnovna inspiracija.
Iako se lako može pomisliti, knjiga Pošalji stih nije nastala zbog nostalgije ka slanju mirišljavih koverti i ukusu markica. To je više bila želja da se ljudi povežu i da, bez posebne koristi, urade nešto za nekog. U ovom slučaju je to slanje pesama, i to pesme pesnika koji je izabran za ovu svrhu. U pitanju je autor Draško Sikimić, iza koga stoje dve objavljene zbirke, Smotuljci — zbirka poezije i tekstova i Ogrebotine — zbirka poezije.
Projekat je zamišljen tako da knjiga ima svoje dve forme. Prva je ona klasična, uobičajna. Može se čitati u jednom dahu ili uživati u njoj mesecima. Možemo je ostaviti i na polici i podariti joj novi život tek za par godina. On dolazi onda kada se knjiga podeli sa drugima i kada pesme stignu na prave adrese. A prave adrese su upravo one koje sam pošiljlac izabere. Do transformacije se lako dolazi. Celu formu nosi razglednica, kao vesnik dobrih vesti iz dalekih destinacija. Svaka strana ima perforaciju, pa se razglednica /pesma odvaja cepanjem iz knjige i šalje dalje u upredodređeni grad. Ideja zbližavanja je takva da su sve adresnice na razglednicama delimično popunjene i to na takav način da su gradovi već određeni. Sam izbor gradova je bio nasumičan i ograničen na zemlje regiona zbog govornog područja. Na vlasniku knjige je da dalje izabere i ulicu u tom gradu. Možda je to lepa i zgodna prilika da se pozdravi davno zaboravljeni prijatelj. Ili je možda dovoljno samo sećanje na ulicu u kojoj smo davno bili. Svaki pošaljilac će imati svoju ličnu priču i na osnovu toga birati načine slanja i selekcije. Ako je svako sećanje izbledelo, uvek preostaje biranje ulice preko postojećih mapa. Tu može pomoći i nasumično zabadanje olovke u neku tačku ili oblik ulice koji nam se dopada iz ove perspektive. Zaista nije važno koja je to ulica, niti njeno ime i broj. Logiku možemo tražiti, ali ona ne menja bitno krajnji cilj. Nije bitno ni da li ćete dobiti odgovor, iako će zadovoljstvo biti lepše ukoliko vaš tajanstveni primalac ipak uzvrati. Život razglednice možemo pratiti i nakon slanja i to pomoću haštega #posaljistih koji je istaknut na razglednici i malo dobre volje ostalih primalaca.
Nekim pesmama su dodeljeni gradovi. Knjiga ima 18 pesama i njihovi naslovi čine prednje strane razglednica, dok se na poleđini nalaze pesme. Iako je moguće i na poleđini nešto dopisati, zamisao je da su osnovne poruke tekstovi pesama. Prednje strane razglednica su tipografski rešene i svedene. Kolorit knjige čini nekoliko zagasitih boja koje se smenjuju i veoma retko mešaju na stranama. Kao kontrast njima, imamo svetle boje izabrane za papir, koje, smenjujući se, knjigu dele u tri celine. Dodatna dorada je suvi žig, sa oznakom POŠALJI STIH. Upravo tu u kombinaciji boje papira i suvog žiga, nalazimo autentičnost razglednica i povezanost sa nekim prošlim vremenom, ali sada u novom modernom ruhu.
S obzirom na to da se na korici knjige nalazi samo naziv projekta, zamisao je da knjiga preraste u ediciju koju bi sačinjavale pesme nekoliko pesnika. Draškova poezija je bila prva u nizu. Temetike pesama bi se međusobno razlikovala, kako bi svako pronašao sebi bliske koje bi hteo nekome da uputi. Kao dodatno ohrabrenje pojavile bi se i prazne razglednice sa adresnicama koje bi mogle da se dizajniraju i upotpune pesmom na poleđini. Kombinacije boja papira bi takođe bile posebno birane, u skladu sa raspoloženjem same poezije.
Jedna stvar svakako ostaje ista. Na kraju, nakon svih poslatih razglednica, pošiljaocu ostaju uvek samo korice knjige.
Rad Tamare Pešić je nastao na predmetu Grafika knjige 2, na doktorskim akademskim studijama školske 2017/18.