Zanimljive, provokativne i pametne pesme Draška Sikimića predstavljale su veliki izazov u drugom semestru na doktorskim studijama. Trebalo je pored konvencionalnog (knjiškog) oblika prezentovanja literarnih dostignuća napraviti i neki drugi, novi, dinamičniji i posebni, umetnički dodatak.
Na početku, jedno sam znala: ovaj put želim da moja knjiga bude štampana iz jedne boje, crne. Format 22 × 17 cm se pomalo sam nametnuo zbog knjige iz prethodnog semestra koja je imala istu širinu, a visina od 17 cm mi se učinila najpodesnijom za predstavljanje idejnog koncepta koji je krenuo da se krčka u glavi.
Šta je to što nije knjiga, a moglo bi da na pravi način ilustruje momente i osećanja koja vam se dese dok čitate pesme ovog autora? Da li to može biti neki plakat, ilustracija, ili slika, možda ešarpa, hmm… – zapitale smo se i profesorku bombardovale pitanjima kao da je na kvizu. Pošto sam tih dana bila opsednuta balonima, konfetama i svim mogućim dekorativnim zavrzlamama zbog sezone rođendana među prijateljima i porodicom, jedna od mojih prvih i dobrih ideja je bila da jedan providan balon napunim konfetama na kojima će biti ispisane reči pesama iz knjige. Tako ispisane pesme do sada nisam videla, a ni čitala. Balon mi se učinio kao interesantan instrument za pokazivanje stava čitaoca i odnosa prema piščevom i mom delu.
Na konzumentu knjige je da li će balon uopšte naduvati ili ne, da li će ga negde okačiti, možda pokušavati da pročita reči koje se naziru kroz njega ili ga jednostavno probušiti i gledati kako šarene konfete ispunjavaju sobu i on biva zatrpan rečima. Tada sam mislila da ću ih štampati na običnom papiru, ali sam shvatila da zbog kondenzacije koja se stvara kada se duva u balon to mora biti na nekom manje-više vodootpornom materijalu. Na kraju, konfete su odštampane u boji, na papiru koji je posle toga plastificiran.
Najjednostavnije bilo da te nalepnice ručno sečem, jednu po jednu, iako mi je zglob palca desne ruke, nakon ovog procesa, na neko vreme bio delimično paralisan. Ipak, uspela sam da ih koliko-toliko pravilno isečem i simuliram izgled pravih konfeta.
Kada govorimo o onom prvom, konvencionalnom pristupu predstavljanja teksta, prelom knjige je koncipiran tako da se sa leve strane nalazi pesma, a sa desne je jednostavna, linijska ilustracija koja nam daje nagoveštaj simbolike i suštine te pesme.
Te ilustracije su urađene u istom duhu i daju nam dobru osnovu za dalju grafičku nadogradnju. U knjizi postoji osamnaest različitih ilustrativnih podloga koje postaju svojevrsna vizuelna pauza u narativnom toku knjige. Da bi priča bila još interesantnija, uz knjigu dobijate i trideset šest raznobojnih tabaka sa rečima iz Sikimićevih pesama.
Za svaku pesmu imate po dva, jedan u obliku tufni, a drugi u obliku kvadrata. Izazov je da od već postojećih reči u toj pesmi vi napravite svoju jedinstvenu verziju, menjajući raspored i kombinacije reči u rečenicama.
To ćete postići tako što ćete izlepiti nalepnice po stranicama sa ilustracijama, u redosledu i rasporedu koji vi odaberete i osmislite. Čini se prilično jednostavnim, ali je to jako težak zadatak koji može da se otegne na sat, dva, tri…
Svaka knjiga će tako biti unikat i imati jednu novu, dinamičnu strukturu. Raznobojne i razigrane nalepnice čine stranice ove knjige uzbudljivim, a prazne i „nenalepljene“ vas izazivaju na novu pesničku glavolomku.
Tako upakovane i „nalepljene“ pesme postaju svojevrsna jezičko-taktilna senzacija koja nas nagoni na nova promišljanja o književnosti, umetnosti, dizajnu, ljubavi, životu i mnogim drugim temama.
U tim novim pesmama, kroz Sikimićeve reči mi možemo otkriti sebe, svoje ideje, istražiti granice sopstvene kreativnosti i otvoriti neke nove vidike kroz poetsku igrariju koju nam nudi ova knjiga.
Što se tehničkih podataka i opreme knjige tiče, ona ima pedeset dve stranice, a materijal na kom je štampana je beli, ofsetni papir, sa džepom na naličju unutrašnje zadnje korice u kojem su smešteni tabaci sa nalepnicama.
Preko mekog, lepljenog poveza su postavljena dva kartona od lepenke koji knjigu dodatno učvršćuju i dodaju na njenoj težini. Na koricama nema štampe, ostavljen je sirov i neobrađen materijal kartona.
Na koricama je umesto štampe prazan prostor za postavljanje nalepnica sa imenom autora i naziva knjige. To je novi poziv na kreativnost i jedinstvenost jer nam nije tačno ucrtano gde se lepe, već je to proizvoljna procena onoga ko ih stavlja na korice. Jeste da je izbor reči sužen, ali opet imamo prostora da i tu pokažemo svoj senzibilitet i osećaj za kombinovanje, simetriju i kreativnost uopšte.
Knjiga je zajedno sa balonom upakovana u celofan i tako izgleda kao paket, pa bi vrlo lako mogla da se zamisli u prodaji, na polici neke knjižare. Već sada vidim knjigu u izlogu sa gomilom balona sa konfetama i rečima koje se naziru u njima. A kada postane previše vruće u knjižari, balon odreaguje i raspukne se sa svim tim rečima i ostavi prolaznicima u knjižari da tumače ne šta je pisac hteo, već šta je balon hteo da kaže.
Rad Marice Bucek je nastao na predmetu Grafika knjige 2, na doktorskim akademskim studijama školske 2017/18.