U Domu kulture studentski grad u Beogradu, u maloj Galeriji, 22. 11. 2016. otvorena je izložba studenata Fakulteta primenjenih umetnosti sa Master i Doktorskih akademskih studija. Izloženi radovi nastali su u okviru predmeta Grafika knjige. Na izložbi su prikazana bibliofilska izdanja, kao i knjige umetnika. Učestvuju studenti iz generacije 2014/15 i 2015/16: Zorica Blanuša, Kristina Ćirić, Jelena Jaćimović, Marija Jakovljević, Vladimir Jevtić, Pavle Kaplanec, Danilo Mijatović, Sofija Modošanov, Ivana Ogrizović, Milica Pavlović, Đorđe Petrović, Anđela Petrovski, Nikola Radosavljević, Ivana Ristić, Marija Rnjak, Jelena Savić, Anđela Srejić, Ivana Tešić, Tanja Todorović, Anamarija Vartabedijan, Jana Vuković.
Bibliofilska izdanja i knjige umetnika su dva različita puta knjige. Oni se, opet, veoma razlikuju od knjige kakvu većina nas poznaje i svakodnevno sreće. Na Fakultetu primenjenih umetnosti, u okviru predmeta Grafika knjige, na svim nivoima studija knjiga se izučava na sve ove načine i posvećuje joj se posebna, zaslužena pažnja. Studenti knjigu stvaraju prolazeći kroz svaki deo procesa samostalno, preko štampe, poveza, a svakako najveću ulogu tu igra ideja i finalni umetnički dojam i doživljaj knjige, koji predstavlja svojevrsnu komunikaciju autora s delom.
Preispitivanje granica knjige
Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na predmetu Grafika knjige, na osnovnim studijama IV godine, izučava se anatomija i struktura knjige. Zadaci su tako koncipirani da se na različitim nivoima obrađuje dizajn publikacija sa idejom da pripreme studenta za budući rad u izdavačkoj kući ili novinskoj agenciji. Tokom te godine studenti se, kroz različite kurseve (umetnički povez knjiga, pravljenje papira, mramoriranje papira, sito štampa, a u budućnosti i slovoslaganje) na ovom predmetu, do najfinijih detalja upoznaju sa elementima knjige ili publikacije. Ono što je u svemu tome lepo i korisno je što na takav način, kada je knjiga u potpunosti razgolićena pred vama, kada prođete procese i tehnike njenog nastanka i razvoja, imate mogućnost da je u potpunosti sagledate, a onda joj ponovo pristupite na jedan sasvim drugačiji način. Jasno je da je naša budućnost digitalna i da je danas i proizvodnja knjige mnogo brža i jednostavnija, naročito pojavom print on demand opcije, ali da bi se došlo do budućnosti i to inovativne i kreativne, veoma je važno poznavati prošlost.
Radovi na ovoj izložbi nastali su na master i doktorskim akademskim studijama ovog fakulteta. Zadaci na master akademskim studijama rade se po semestrima. U prvom semestru pravi se bibliofilsko izdanje, a u drugom knjiga umetnika. Ne postoji stručnjak koji bi mogao razdvojiti bibliofilsko izdanje od knjige umetnika jer i jedno i drugo su delo umetnika i umetnost su po sebi, zbog načina na koji nastaju i načina na koji im se pristupa. Ipak, mi na knjizi studentima pokušavamo da objasnimo razliku na vrlo jednostavan način.
Bibliofilska knjiga, kao prvi zadatak, zapravo je prelaz iz „komercijalne“ knjige, ili knjige za industriju izdavaštva, do knjige umetnika. Podrazumevamo da bibliofilsko izdanje ima tiraž i, posmatrano istorijski, bibliofilsko izdanje možemo povezati sa grafikom. Knjige se na sličan način, posebnim pečatom, numerišu, a u impresumu je definisan ukupni tiraž. Pečat nam kaže samo koji je to primerak u tiražu. Bibliofilska izdanja su obično dela književnosti, mada to nije pravilo. Za razliku od knjiga umetnika ove knjige imaju tekst, tj. pisanu naraciju i naravno, ilustraciju. Ilustracija može biti grafika, fotografija, tipografija ili bilo šta što može da se reprodukuje u seriji.
Knjiga umetnika se radi u drugom semestru i studenta potpuno oslobađa pravila. Danas je jako teško definisati granice knjige umetnika. Osim što se granice knjige pomeraju i u komercijalnom domenu pojavom elektronskih knjiga i knjiga aplikacija, knjige umetnika postaju skulpture, instalacije, video radovi… ono što je karakterstično za knjigu umetnika jeste da u radu postoji naracija. Ta naracija nije nužno vezana za pisani tekst, ali ga ne isključuje. (Pod naracijom se onda podrazumeva sve ono što može da ispriča priču, da ima nekakav tok, bez obzira da li se to poklapa s idejom i željom autora. Naraciju svako prepoznaje i čita na svoj način i ona je za svakoga drugačija i nova.) Najjednostavije rečeno, a možda će zvučati banalno, knjiga umetnika je zapravo ono što sam autor proglasi knjigom, a što se može čitati na neki način.
Na doktorskim akademskim studijama (koje su pokrenute 2013. godine) knjiga umetnika poprima neke druge dimenzije. Na kraju, takva knjiga ne mora biti knjiga umetnika, ali dosadašnja iskustva govore da one to ipak budu. Naime, ovde ih dovodimo u odnos sa okolinom i stavljamo ih u neki određeni kontekst. U prvom semestru predmet se zove Knjiga i umetnost. Radovi prikazani na ovoj izložbi knjigu dovode u vezu sa muzikom. Studentima su dodeljene tri play liste koje su definisane karakteristikama neke zemlje. U ovom slučaju to su bile Francuska, Južna Amerika i Srbija. Muzika je imala ulogu inspiracije a rezultat je trebalo da bude samo odraz zvučnog talasa, odnosno osećanja i motiva koje oni u nekome bude. Putovanje se dalje, od umetnika, nastavlja ka posmatraču, gledaocu i čitaocu, te ja važno povezati knjigu sa muzikom koja je inspiriše šlušajući je tokom čitanja.
U drugom semestru doktorskih akademskih studija knjigu smo dovodili u kontekst nauke, kao nečega egzaktnog i konkretnog. Ako smo u prvom semestru preispitivali harmonične odnose dveju umetnosti, u ovom zadatku tretiramo kontraste i preispitivanje uslovne disharmonije. Studentima je zadato da izaberu jednu naučnu oblast, koju će pokušati da predstave kroz knjigu bez obzira da li je suštinski poznaju. Osim što je u pitanju predstava, prisutna je inspiracija tom oblašću kao i obavezna naracija.
Na ovoj izložbi nisu prikazani radovi iz trećeg semestra doktorskih akademskih studija. Tada predmet nosi naziv Interaktivna knjiga. Ovaj naziv verovatno zvuči apsurdno jer svaka knjiga po sebi jeste interaktivna pošto poziva na učešće. Ono što se ovde podrazumeva pod interaktivnošću jeste proces. Odnosi se na interaktivne digitalne knjige ali i na analogne, pa i knjige umetnika koje mogu da prate promenu kroz određeni protok vremena, ili pak da delovanjem učesnika daju neko potpuno drugačije ishodište.
Na predmetu Grafika knjige na svim nivoima studija predaju Mirjana Živković, vanredni profesor i Olivera Batajić Sretenović, docent. Na predmetu Grafika knjige nekada su predavali Anton Huter, Dušan Janković, Bogdan Kršić, Dušan Petričić, Jugoslav Vlahović.
Tekst iz kataloga izložbe Knjiga je najbrži način da se postane svetlost, održane u Domu kulture studentski grad, u maloj galeriji, u novembru 2016.