Dobro je kada se još kao student nađete u poziciji da razgovarate sa nekim ko se ostvario u svojoj struci. Tada imate privilegiju da sa tim profesionalcem podelite sve svoje nedoumice i postavite pitanja u vezi sa vašom budućom profesijom – jer ono što nas nakon studija čeka je jedan težak korak koji se svima nameće kao osnovni kamen spoticanja – korak kako sada. Zato sam se dugo razmišljala koga da izaberem za svog sagovornika. Bila mi je potrebna osoba koja je dovoljno iskusna i uspešna u svom poslu tako da može da razgovara sa mnom sa jedne profesionalne, ozbiljne strane, ali i osoba koja je u isto vreme dovoljno opuštena i koja bi bila prijateljski nastrojena prema jednoj mladoj osobi, kao što smo mi studenti. Izbor je, zapravo, bio lak i trenutan: Jana Oršolić.
Jana Oršolić, pored toga što je jedan od omiljenih profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti, što se može čuti od većine studenata, vrlo uspešno se bavi oblikovanjem unutrašnjosti knjiga, dizajnom korica knjiga, izradom fontova i drugim zanimljivim poslovima koje kroz razgovor otkriva kao svoju strast. Retkost je naći nekoga ko će sa tolikom strašću i ljubavlju pričati o svom poslu. Nekoga ko jedva čeka da podeli svoje znanje i iskustvo sa što više ljudi, a nesebično i sa mnom tokom ovog jednočasovnog razgovora, u kojem smo prošli kroz mnoge teme i dotakli se mnogih pitanja koja su u vezi sa grafičkom strukom. Bilo je tu i tema koje su u vezi sa svakodnevicom autora/stvaraoca u njenom poslu, razgovarali smo o radu sa studentima, kao i o pitanjima odnosa današnjih studenata prema, po nama, često nevidljivoj grani primenjenih umetnosti i dizajna kao što grafičko oblikovanje fontova i knjiga.
Tema koja je prirodno prva došla na red jeste razgovor o samom poslu. O počecima profesionalnog bavljenja dizajnom knjige, o procesu rada i komunikaciji sa klijentima, autorima, art-direktorima. Ono što me je zanimalo jeste kako je to raditi u jednom velikom timu. Kako je raditi sa strogo definisanim temama i rokovima, a i koliko je bitno imati dobar tim ljudi oko sebe i raditi sa ljudima koji odgovaraju tebi kao autoru. Zanimalo me je Janino viđenje vremena potrebnog za proces oblikovanja knjige i koje su faze rada u tom procesu. Zanimljivo, rad na knjigama Jana je opisala kao neverovatnu stvar, momenat tajne komunikacije u kojoj je knjiga kao predmet jedina veza između dizajera i čitaoca kog ne vidi i ne poznaje. Praviš nešto što će ući u intimni prostor drugih ljudi. To je osećaj iza magije oblikovanja knjige, govori Jana.
Jana Oršolić je u ovoj oblasti započela svoj profesionalni rast u izdavačkoj kući Fabrika knjiga, tadašnjem Samizdatu B92. Tu je grafički osmislila i oblikovala ediciju Dan i Noć koja danas broji oko sedamdeset naslova. Iz pozicije dizajnera neverovatno je gledati svoju evoluciju uporedo sa razvojem edicije za koju radi knjige više od deset godina. Baš zbog te mogućnosti posmatranja oba kontinuirana razvoja ovu ediciju izdvaja kao jedan od svojih omiljenih projekata. Kako navodi, svaki trenutak u privatnom životu jednog stvaraoca, bilo da je to smrt bliske osobe, rođenje deteta, selidbe ili putovanja, svaka vrsta promene dinamike privatnog života utiče na sam posao i reflektuje se na rad, pa tako, gledajući te naslove, može da se seti kako se osećala u datom trenutku i šta joj se u životu dešavalo.
Na moje pitanje, da li postoji neka vrsta ličnog pečata u njenom dizajnu, to jest da li ima nešto po čemu se knjige koje ona radi prepoznaju, da li postoji potpis koji voli da ostavi kroz sam dizajn. Odgovor je bio složen, kao i sam proces rada na knjizi. Korice za ediciju DANiNOĆ su dosta likovne, često poprilično apstraktne, oslanjaju se na evociranje osećaja a ne na naraciju. Zato joj je veoma važno da ima dovoljno vremena da se posveti samom zadatku, da razmisli i da uloži jednaku količinu truda i ljubavi u svaki novi naslov koji do nje dođe. I baš iz tog razloga je bitno imati pravi tim ljudi oko sebe, imati urednika koji ti daje dovoljno vremena za rad i razvoj dizajna, i koji je u određenim situacijama dovoljno fleksibilan prema tvom senzibilitetu, te da poštuje vreme koje ti je potrebno kao stvaraocu.
Dotakli smo se i teme grafičkog dizajna uopšteno. Rekla sam joj da smo tokom školovanja često čuli da treba da preskočimo prve tri ideje koje nam padnu na pamet. Na to se Jana nasmejala rekavši da je to dobra taktika, ali da se vremonom filtriranje takvih ideja desi samo od sebe, te da kroz rad i iskustvo naučiš da ne koristiš banalne prikaze koji dupliraju naslov knjige. Ipak, misli da je preskakanje prve tri ideje dobar način rada dok si student jer se, začudo, studenti često drže stereotipa i treba ih podržati u tome da daju ličniji odgovor na zadatak.
Kroz razgovor, došli smo i do toga kako odgoviti na temu koju postavlja sama knjiga, obzirom na to da kao dizajner nisi uvek u situaciji da pročitaš delo. Pitala sam je kako se tada pristupa tom procesu i kako se dolazi do rešenje tog dela. Kod Jane je ključ urednik koji učestvuje u procesu rada tako što daje dizajneru teze i objašnjava mu delo sa književne strane kroz neku vrstu interpretacija.
Jedan od najzanimljivijih odgovora, dobila sam na pitanje o trendovima. Odnosno, koliko je bitno pratiti dizajnerske i tržišne trendove. Jana mi je odlučno odgovorila da se, po njenom mišljenju, trendovima rukovode pre svega dizajneri osrednjeg kvaliteta. Uspešan dizajner ne mora da prati trendove ako ono što on stvara ima kvalitet jer će upravo to uvek biti u trendu. Desiće se naravno, dodaje Jana, da nekad samo rešenje bude u saglasnosti sa vodećim trendom, ali već sledeće rešenje neće, ali to je samo po sebi nebitno dokle god je sam kvalitet rada u kontinuitetu. Odgovornost i predanost radu su imperativ.
Kakva je reakcija ljudi na profesiju dizajnera knjiga, kako ljudi reaguju na nekoga ko se bavi grafikom i oblikovanjem knjige, koliko je taj posao vidljiv u očima prosečnog čoveka, bilo je moje sledeće pitanje. Uz osmeh sam dobila odgovor da se u većini situacija Jana Orsolić predstavlja kao nastavnik na fakultetu. Ljudi uglavnom nisu svesni izgleda posla dizajnera pakovanja, korica ili, najdrastičnije, dizajnera fontova. Dok im se predstavljala kao profesionalac te vrste, ljudi bi bili iznenađeni, a često bi čula pitanje da li od toga može da se živi. Po Jani, nažalost, kvalitetno nezavisno izdavaštvo živi od entuzijazma. Ali ljubav prema ovom poslu ostaje i nada se da će se situacija u državnim kulturnim strategijama promeniti.
O saradnji sa autorima knjiga, odnosno o direktnoj komunikaciji sa njima, Jana govori kao o često neproduktivnoj situaciji, zato što se uglovi gledanja na knjigu od strane autora i od strane dizajnera često ne poklapaju. Posrednička je jedna od važnih uloga urednika u procesu pravljenja knjige, pa je Dejan Ilić u Fabrici knjiga neka vrsta tampon zone između autora i dizajnera.
Najzad, pitala sam kakva su njena zapažanja o radu sa studentima na fakultetu, koliko je primetna razvojna promena studenata, odnosno koja su dominantna interesovanja novih generacija. Danas studenti mnogim mojim kolegama deluju nezainteresovano, a moje iskustvo kaže da im je potrebno nešto podrške i otvorenog pristupa da bi se kreativno otvorili i dali sjajne rezultate manje opterećene stereotipima, pa i ocenama koje znaju da ih koče u eksperimentima. Situacija u kojoj postoji mogućnost za grešku uvek daje mnogo upečatljivije rezultate od rešenja iz sigurnih pozicija, kaže Jana.
Na kraju, tražila sam od Jane neku vrstu poruke za mlade kolege, buduće i sadašnje dizajnere. Ono što je ona postavila kao najbitniju stvar jeste kontinuitet u radu i ljubav prema odabranom poslu. Istakla je da je veoma važno baviti se onim što voliš, jer je jedino tako moguće ostvariti taj kontinuitet, što donosi ono još važnije, kontinuitet u kvalitetu. I to je u stvari formula za uspešnog umetnika koji uživa u onome što radi.
Esej o dizajnerima knjiga je zadatak na master akademskim studijama u okviru predmeta Grafika knjige 1. Eseju prethodi javna prezentacija rada izabranog autora, uvid u poetiku koja dominira u radu, a akcenat je na ličnim razmišljanjima o radu autora i eventualnim tačkama inspiracije koju taj rad ima na rad studenta. Ovim zadatkom podstiče se stvaranje arhive autora, dizajnera, umetnika koji su zaslužni da svet knjige živi u najboljem ruhu.